Gladovanje i njegov uticaj na zdravlje: Istine i zablude

Gladovanje je tema koja uvek izaziva brojne debate. Dok neki tvrde da je to prirodni način čišćenja organizma, drugi upozoravaju na potencijalne opasnosti. U ovom članku ćemo detaljno ispitati šta se zapravo dešava sa našim telom tokom gladovanja.

Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu, ali to radi na savršen način.

Prvo sagoreva i vari sve što je loše - bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Ovo zapravo predstavlja prirodan metod podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja. Tokom gladovanja, uništava se sve što je loše u organizmu, dok su vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde sa unutrašnjim izlučivanjem u potpunosti zaštićeni.

Naučna osnova gladovanja

Možda zvuči neverovatno, ali tokom gladovanja u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija. Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju, koristeći aminokiseline koje se oslobađaju iz razgrađenih ćelija. Ove gradivne jedinice proteina ponovo se koriste za izgradnju novih ćelija, što je dokazano brojnim istraživanjima.

Različiti stavovi o gladovanju

Mnogi ljudi koji su probali gladovanje ističu da se osećaju bolje kada smanje količinu hrane. Kažu da osećaju veću pokretljivost, bolji tonus mišića i povećanu nervnu aktivnost. S druge strane, neki stručnjaci upozoravaju da gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem.

Interesantno je da neki ljudi navode kako su nakon samo dva dana gladovanja osetili poboljšanje - nestao im je visok pritisak, lakše su radili na poslu i bili pokretljiviji sa više energije.

Intermittent fasting - umerenija varijanta

Umesto potpunog gladovanja, mnogi preporučuju intermittent fasting - periodično postenje gde se između obroka ostavlja duži vremenski razmak. Na primer, jedan popularan pristup je da se jede u roku od 8 sati dnevno, a ostalih 16 sati se posti. Drugi variraju ovaj odnos na 6 sati jela i 18 sati posta.

Mnogi koji su primenjivali ovaj pristup ističu da su se osećali izuzetno dobro, izgubili su višak kilograma i osetili poboljšanje opšteg stanja.

Šećerno gladovanje - alternativa

Jedna interesantna varijanta je tzv. "šećerno gladovanje", gde se izbacuju svi jednostavni šećeri i ugljeni hidrati. Ovo može trajati mesec-dva i mnogi navode da osećaju pravi preporod organizma. Međutim, važno je naglasiti da ovo ne podrazumeva potpuno izbacivanje ugljenih hidrata, već njihovo ozbiljno ograničavanje.

Kritike gladovanja

Ne treba zanemariti ni kritičare gladovanja koji tvrde da dugotrajno gladovanje može dovesti do pada imuniteta i različitih bolesti. Neki ističu da gladovanje može biti opasno po ljude sa pritajenim bolestima ili parazitima u organizmu.

Takođe, postoji mišljenje da je gladovanje posebno stresno za organizam ako se primenjuje tokom zimskih meseci, kada je telo pod većim stresom od hladnoće i virusa.

Religijski post vs. gladovanje

Važno je razlikovati gladovanje od religijskog posta. Dok gladovanje podrazumeva potpuno izbacivanje hrane, post obično podrazumeva izbacivanje određenih vrsta hrane (npr. životinjskih proizvoda), ali ne i potpuno apstiniranje od hrane.

Zaključak

Iako postoje brojna iskustva ljudi koji tvrde da im je gladovanje pomoglo, važno je pristupiti ovoj temi sa oprezom. Svaki organizam je drugačiji i ono što jednom čoveku može pomoći, drugome može naškoditi.

Ključna stvar je umerenost - bilo da se radi o gladovanju, postu ili bilo kojoj drugoj promeni ishrane. Najbolje je konsultovati stručnjaka pre nego što se upustite u bilo kakvu radikalnu promenu ishrane, posebno ako imate hronične bolesti ili zdravstvene probleme.

Na kraju, možda je najvažnija lekcija da treba slušati svoje telo - ono najbolje zna šta mu je potrebno i u kom trenutku.