Sve o crkvenom venčanju: Cene, Pravila, Iskustva i Saveti

Crkveno venčanje predstavlja za mnoge parove najvažniji i najsvečaniji trenutak prilikom sklapanja braka. Osim verskog značaja, ono nosi i određenu organizacionu složenost. Kroz ovaj članak, nastojaćemo da vam pružimo sveobuhvatan uvid u proces crkvenog venčanja, na osnovu brojnih iskustava i pitanja koja se redovno pojavljuju.

Finansijski aspekt: Koliko košta crkveno venčanje?

Jedno od najčešćih pitanja koje muči buduće mladence jeste cena crkvenog venčanja. Iznosi se značajno razlikuju, ne samo od grada do grada, već i od crkve do crkve, pa čak i od sveštenika do sveštenika.

Uglavnom, postoje dve osnovne stavke:

• Taksa za crkvu (zakup): Ovo je iznos koji se plaća crkvi u kojoj se obavlja ceremonija. Ako se venčavate u crkvi kojoj pripadate po mestu prebivališta (parohijskoj crkvi), ova taksa je često niža i kreće se, prema iskustvima, od nekoliko hiljada dinara. Međutim, ako izaberete neku drugu, popularniju crkvu (kao što su Ružica na Kalemegdanu, Saborna crkva, Hram Svetog Save, crkva Aleksandra Nevskog), cena zakupa može biti znatno viša, i dosezati 10.000 dinara i više.
• Prilog svešteniku: Ovo je iznos koji se daje svešteniku koji obavlja čin venčanja. Iako bi, u duhu vere, ovo trebalo da bude prilog prema mogućnostima, u praksi mnogi sveštenici daju svojevrsnu "tarifu". Ona varira, ali se često pominju iznosi od 50 do 100 evra, odnosno 5.000 do 10.000 dinara. Neki sveštenici ovaj iznos traže otvoreno, dok drugi naglašavaju da je "koliko možete". Postoje i slučajevi gde se naknadno traži dodatni novac, što kod mladenaca ostavlja vrlo neprijatan utisak.

Pored toga, postoje i troškovi za potrebne rekvizite: platno (obično belo sa izvezenim krstom, cena oko 1.000-2.000 din), četiri sveće (obično dve drži mlada, dve mladoženja, a kasnije ih predaju kumovima), vino i eventualno pehar ili čaša. Komplet se može kupiti u crkvenim prodavnicama za oko 2.500-4.500 dinara, ali mnogi odlučuju da kupe sveće i platno pojedinačno, što može biti jeftinije.

Pominje se i takozvana "kumovska taksa" - iznos koji kumovi navodno treba da plate. Međutim, prema brojnim iskustvima, ovo nije pravilo, i često sami mladenci plate sve troškove kako ne bi opterećivali kumove. Ako sveštenik traži novac od kumova na licu mesta, a oni nisu upoznati sa tim, situacija može biti veoma neprijatna.

Dodatni trošak predstavlja i crkveni hor, čije angažovanje ceremoniji daje poseban duhovni i svečani ton. Cena hora varira, od 5.000 do 10.000 dinara, a u nekim prestižnim crkvama i do 100 evra.

Savet: Najbolje je lično otići u izabranu crkvu i detaljno se raspitati o svim troškovima. Ne ustezajte se da pitate šta sve ulazi u navedeni iznos. Takođe, razgovarajte sa sveštenikom iz vaše parohijske crkve o proceduri i njegovoj tarifi, naročito ako se venčavate na drugom mestu.

Organizacija i potrebna dokumentacija

Da bi se venčanje u crkvi organizovalo, neophodno je obezbediti određene dokumente i poštovati određene rokove.

Potrebni dokumenti obično uključuju:

• Krštenice mladenaca (original ili overena kopija).
• Potvrda o slobodnom bračnom stanju (obično je izdaje matičar iz vaše parohije).
• Krštenice kumova (često se uzimaju samo na uvid, ne ostaju u crkvi).

Važno je napomenuti da se krštenice vade u crkvi gde ste kršteni. Ako su crkvene knjige izgubljene, sveštenik može izdati potvrdu na osnovu svedočenja. Ako je neko od mladenaca kršten u inostranstvu ili u drugoj hrišćanskoj denominaciji (npr. katoličkoj), potrebno je proveriti da li vaš sveštenik priznaje to krštenje. Pravoslavna i katolička crkva međusobno priznaju čin krštenja, ali konačnu odluku donosi sveštenik koji vas venčava.

Rokovi za zakazivanje su veoma bitni, naročito za popularne crkve u većim gradovima. Termin se često mora zakazati više meseci unapred, ponekad i preko godine dana. Zato se preporučuje da se, nakon što se odlučite za crkvu, što pre obavite rezervacija. Prilikom zakazivanja, obično nije potrebno donositi sve dokumente odmah, već se oni dostavljaju nekoliko nedelja pre venčanja.

Predbračni ispit (savetovanje) je razgovor sa sveštenikom koji obično prethodi venčanju za nekoliko nedelja. Na njemu sveštenik upisuje podatke, priča sa vama o svetosti braka, a ponekad proverava i da li poznajete osnove vere. Ovo je uglavnom formalnost, ali važan korak u pripremi.

Pravila i običaji: Ko može biti kum? Kada se ne može u crkvi?

Kumstvo na crkvenom venčanju ima drugačiji karakter nego na gradjanskom. On je, pre svega, svedok, ali u narodnoj tradiciji zadržao je naziv i ulogu kuma. Pravila oko toga ko može biti kum često su predmet nesporazuma.

• Kum mora biti kršten. Poželjno je da bude pravoslavne vere, mada neki sveštenici prihvataju i krštenje u drugim hrišćanskim crkvama (npr. katoličkoj).
• Često se izbegava da kum bude krvni srodnik, kako se ne bi mešalo krvno i duhovno srodstvo. Međutim, ovo nije strogo crkveno pravilo koliko narodni običaj, i mnogi sveštenici ne postavljaju prepreke.
• Nije moguće da osoba koja vas je krstila (i time postala vaš duhovni roditelj) bude istovremeno i vaš kum na venčanju.
• Kum može biti i osoba koja nije pravoslavne vere, ali je krštena. Međutim, za ovo je neophodno pitati sveštenika koji vas venčava, jer stavovi variraju.

Dozvoljeni i nedozvoljeni datumi za venčanje regulisani su crkvenim kalendarom. Uglavnom se ne venčava:

• Za vreme velikih postova (Božićnjeg, Uskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog - koji traje od 1. do 28. avgusta).
• U toku jednodnevnih postova (sredom i petkom).
• Na određene velike praznike (npr. na dan Letnjih Zadušnica, Krstovdan).

Iako postoje anegdote o venčanjima na Zadušnice, mnogi to smatraju neprikladnim zbog sujeverja, a neki sveštenici i ne dozvoljavaju. Za venčanje u postu ponekad je potrebno tražiti posebno odobrenje od vladike, što se obično i dobija uz pismenu molbu.

Pravila oblačenja, naročito u manastirima, podrazumevaju skromnost i dostojanstvenost. Za mladu i ženske goste preporučuje se da haljina pokriva kolena i ramena, a dekolte da nije previše izražen. U nekim manastirima mlade prekrivaju ramena maramom ili šalom. Muškarci bi takođe trebalo da budu pristojno obučeni.

Venčanje u manastiru ili drugoj crkvi

Ako želite da se venčate u manastiru (npr. na Fruškoj Gori) ili u crkvi kojoj ne pripadate, procedura je nešto složenija. U principu, mladence treba da venča sveštenik iz mladoženjine parohijske crkve. Ako želite drugog sveštenika ili drugu crkvu, potrebno je od njega dobiti pismenu saglasnost (blagoslov). Ovo ponekad može biti izvor tenzija, jer neki sveštenici zahtevaju dodatnu naknadu za ovaj "papirološki" posao, iako je zvanična taksa simbolična.

Kada se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate, pored priloga svom svešteniku, plaćate i zakup te crkve. To značajno povećava ukupne troškove.

Crkveni razvod i ponovno venčanje

Tema crkvenog razvoda je kompleksna. Pravoslavna crkva dozvoljava poništenje crkvenog braka pod određenim uslovima, ali to nije jednostavna procedura. Piše se molba crkvenom sudu, navode se razlozi, i potrebna je potvrda o poništenju građanskog braka. Prema iskustvima, postupak može trajati i koštati (neki sveštenici traže i po nekoliko hiljada dinara za "taksu"), ali postoje i slučajevi gde se ne plaća ništa. Bez odobrenog crkvenog razvoda, nije moguće sklopiti novo crkveno venčanje.

Iskustva mladenaca: Šta treba znati?

Na osnovu brojnih iskustava, mogu se izvući neki korisni saveti:

• Raspitajte se unapred: Ne oslanjajte se na priče, već lično proverite sve u crkvi koja vas interesuje.
• Budite jasni oko finansija: Ako vam sveštenik kaže "koliko možete", a vi imate ograničen budžet, slobodno mu to i kažite. Mnogi problemi nastaju zbog nerazumevanja.
• Ne očekujte da će svi sveštenici biti jednaki: Nailazićete na divne, brižne i skromne sveštenike, ali i na one koji su preokupirani novcem i koji će ceremoniju obaviti na brzinu i bez emocije. Ako imate loše iskustvo pri zakazivanju, razmislite o promeni crkve ili, ukoliko je moguće, sveštenika.
• Fotografisanje i snimanje su uglavnom dozvoljeni, ali uvek je dobro pitati za dozvolu. U nekim manastirima ili u gužvi, mogu postojati ograničenja.
• Parkiranje može biti veliki problem za crkve u centru grada. Razmislite o tome unapred i obavestite goste gde mogu da parkiraju.
• Organizacija vremena: Crkvena ceremonija sa horom traje oko 30-45 minuta. Imajte to u vidu prilikom pravljenja rasporeda dana i zakazivanja matičara u restoranu.

Zaključak

Crkveno venčanje je prelepa i svečana tradicija koja zahteva pažljivu pripremu. Ključ uspeha leži u detaljnoj informisanosti i otvorenoj komunikaciji sa crkvom i sveštenikom. Iako finansijski i organizacioni aspekti mogu izazvati stres, važno je zapamtiti da je suština